Употреба музике

Музика не мора бити извођена само на концертима, данас она налази многе друге примене.

Лечење музиком

Од давнина су познати утицаји музике на људске осећаје, па је и ова грана лечења давно заживјела. Први је описао утицаје музике на душу Ал-Фараби (око 872. – 950.). У 17. веку су дошли до закључка да музика и плес изврснопомажу код меланколије и очаја.

Филмска музика

То је музика која је компонована посебно за филм, а може бити и пре написана музика употребљена у филму (оан се разилује од саундтрака). Њена је важност у томе што ствара угођај те потпомаже промоцију филма. Користи се јер подстиче емоционалну повезаност с радњом, а често помаже карактеризацији ликова. Многе филмске композиције постану популарне и изван филмова, те се често поновно изводе (Тема Џона Вилијамса из Шиндлерове листе и Звезданих ратова; насловна музика Макса Стејнера из филма Прохујало с вихором и др.).Норвешка краљевска гарда

Војна музика

Војна се музика данас најчешће практикује на церемонијама, подизањима застава, обилејима, постројавањима и др., али у прошлости је имала и практичну сврху – у ратном метежу звук трубе или бубња преносио је заповеди, јер се музика боље чула од заповедниковог гласа. Војна музика је поједностављена, њен опсег инструмената чине разне врсте бубњева те дувачи. Обично су – из практичних разлога – сви инструменти лако преносиви. Из војне музике развила се лимена музика, музика лимених инструмената, војнички устројена, а која се изводи и на колеџима.

Подела музике

Музику је веома тешко поделити и категорисати сасвим тачно, због њене комплексности. Ипак, велике се поделе лако могу направити.

По томе чиме се изводи, музика се може поделити на:

  • вокалну – музика која се пева, тј. изводи певаним тоновима;
  • инструменталну – музику која се свира, тј. која се изводи свирањем на инструменту;
  • вокално-инструменалну – комбинацију обе наведене.

По наслову дела музика може бити:

  • програмна – уметничка дела која имају одређен наслов којим нам се открива музички садржај (програм). Сва вокална дела спадају у ову врсту, јер имају речи, па тиме и наслов.
  • апсолутна – музичка дела која насловом не откривају ауторову замисао (иако, наравно, и оне имају програм). Оваква дела најчешће носе само ознаке за темпо, облик композиције и сл.: Алегро, Рондо, Престо итд.

Постоји и веома широка подела музике по жанровима а ређе су поделе историјске, зависно од периода у којем је музика настала, и националне, зависно о националности композитора.

МУЗИКА

Музика (грч. μουσική – уметност МУЗА, лат. musica) је уметност стварања уређених односа између тонова. Музика има три основна елемента: мелодију, ритам и хармонију. Стварање, извођење, важност, а некад и дефиниција музике веома су зависне од културе и социјалних аспеката. Музика се дели у жанрове и поџанрове, али њихове границе и везе понекад зависе од личне интерпретације.